Sta misite o istocnjackim borilackim vestinama?

E ovako, posto se ja aktivno bavim vec duze vreme poznatijim istocnjackim vestinama - aikido, karate, judo i ju-jutsu.
Ove vestine ste i sami mogli da vidite u filmovima, "namestene" scene borbe. Ali naravno sve to u realnom zivotu izgleda potpuno drugacije i ponekad (samo ponekad) bolno. E ovako ako planirate da se bavite nekom od ovih borilackih vestina morate pre svega ziveti takvim zivotaom (a ne po cele noci se napijati i pusiti kao parna lokomotiva - alkohol+cigarete+b.vestina=VELIKA NULA :lol" ). Naravno, na ovo ce mozda mnogi da odgovore kako je to preterivanje oko alkohola i cigareta, ali ako zelite postati pravi sportista, nista nije tesko odreci se necega sto je totalno visak i sto Vas koci da napredujete u necemu. Uzivajte...

Evo sad da Vam "docaram" preko malog uvoda nesto o ovim vestinama uopsteno. Uzivajte

>> Aikido <<

Aikido je jedna od najmladjih japanskih borilackih vestina. Stvoren je izmedju dva svetska rata, a iz Japana je izasao u svet tek pedesetih godina dvadesetog veka. Od tog vremena njegova popularnost neprestano raste, danas on zauzima pocasno mesto medju tri najuglednije borilačke veštine u Japanu.
Kao osnova za pojavu poslužile su vestine kao Aiki Ju Jutsu, Ken Jutsu, Jo Jutsu, Yari Jutsu i druge.

Osnivač Morihei Ueshiba (O Sensei) je bio majstor mnogih borilačkih veština. Kao unuk jednog od najpoznatijih samuraja, bilo je sasvim logično da će od malena njegova interesovanja biti nesto drugačija od njegovih vršnjaka. Veštine koje izučavao su svoje korene vukle iz feudalnog Japana. Sada, sa vremenske distance mnogi naučnici su potvrdili da su u to doba japanci bili narod koji je bio najsuperiorniji po pitanju bliskog sukoba. Smatralo se da su oni dostigli vrhunac u
usavršavanju tehnike bliske borbe sa i bez oružja. Tehnike kojima su vladali nalagale su da se protivnik trajno ošteti sa čak i smrtonosnim posledicama. Osnivaču je bilo sasvim jasno da takvim vestinama nije mesto u XX veku. Odlučio je da te tehnike prilagodi nešto humanijim principima. Aikido je uneo revoluciju medju borilačkim veštinama.

Naziv aikido nastao je od tri japanske reči:
合気道
AI- predstavlja nesto
pozitivno, potvrdjivanje, slaganje, sklad i
najzad - harmoniju.
KI- se u svome najjednostavnijem tumačenju može označiti kao "pra-energija" kojom je ispunjeno sve oko nas i mi sami.
DO-oznacava "put" ili u filozosofskom smislu "način". Kada se ova tri pojma stope u reč AIKIDO, tada u najslobodnijem prevodu znače: put ili način sa skladnom, usmerenom praenergijom.
Neophono je napomenuti da se aikido sastoji od
telesnih tehnika kao i od tehnika rada sa
štapom, mačem i nožem. Mnoge telesne tehnike odnosno njihova kretanja proističu upravo iz rada sa oružijem, pa je rad sa isim vrlo delotvoran i zanimljiv.

Mala galerija:






OSNIVAC AIKIDO VESTINE:

---

>> Karate <<

Karate ili karatedo (jap. prazna ruka odn. put prazne ruke) je borilačka veština, poreklom iz Japana. U bukvalnom prevodu, kara znači prazna (gola) ili kineska (po načinu izgovora), te ruka ili šaka, dakle prazna ruka, i misli kako se odbraniti, odnosno boriti "bez oružja u rukama". Nastanak karatea vezuje se za stare borilačke veštine Okinave ostrva, 19. veka, gde su se lokalne tradicije mešale sa kineskim i japanskim uticajima. Početkom 20. veka karate stiže u Japan, a posle Drugog svetskog rata raširio se po svetu.
Moderni naziv karatedo (Karate-dō) treba da svrsta karate u liniju sa drugim budo stilovima (Budō); ipak se još uvek uglavnom koristi uobičajni izraz karate.
Karate pripada takozvanim tvrdim stilovima. Nasuprot mekim stilovima (aikido, ving cun itd.) koji gledaju da koriste snagu i energiju napadača, tvrdi stilovi ističu telesnu kondiciju, pre svega brzinu i snagu iz brzine. Tehnički, karate koristi udarce pesnicom, šakom, prstima, laktovima, kolenom i nogama, razne blokade, a ponekad se uče i poluge, bacanja, bolni hvatovi, udarci u vitalne tačke (u oči, grlo, nos itd.), i tehnike rukovanjem oružja - kobudo. Moderni karate je često sportski orijentisan, time takmičenja imaju veliki značaj. Ovo može da bude na štetu realnih tehnika samoodbrane, koji su isto deo karatea.

Karatedo (japanski = put prazne ruke), ranije se zvalo samo karate, i tako se i dan danas najčešće koristi. Dodatak do dodaje se radi isticanja filosofije karatea i njegovog značaja kao životnog puta. Do tridesetih godina 20. veka karate se na japanskom pisao sa 唐手, što znači kineska ruka. Ova su slova bile navodno u vezi sa Kinom Tang-dinastije (618 do 907. godine). Time je kinezko poreklo ove borilačke veštine bilo u samom imenu manifestirano. Onda ce u Japanu iz političkih razloga (nacionalizam) počelo za karate pisati 空手, dakle prazna ruka. Nova slova su se isto kao stara čitale sa kara-te i odgovarale su istom, to jest da se bori uglavnom sa praznim, golim rukama bez oružja.

Mala galerija:

---

>> Judo <<

Џудо је борилачка вештина и олимпијски спорт настао као скуп пробраних техника из Џијуџицуа. Џијуџицу је у то време у Јапану било заједничко име за све борилачке вештине (ударачке и рвачке). Тада је оснивач џудоа - Џигоро Кано, који је савладао неколико стилова Џијуџицуа, одлучио узети оно најбоље од сваке и одбацити непотребно.

Такмичарски џудо се већином базира на техникама, бацањима (наге-ваза), које се деле на ручне технике (те-ваза), бацања преко кука (коши-ваза) и ножне технике (аши-ваза). Џудо се састоји и од техника у партеру (катаме-ваза) које се деле на држања (осаекоми-ваза), гушења (шиме-ваза) и полуге на рукама (кансецу-ваза). Партер је прилично занемарен у такмичарском Џудоу јер се, због атрактивности, борбе прекидају врло брзо ако један од такмичара не направи значајан напредак.
Технике Џудоа се на тренингу уче радећи „у празно“, са партнером који се „пушта“ и у лаганом спарингу са партнером (рандори).

Џудо меч се одржава на меканој подлози (татами), величине у просеку 15x15 метара. Два метра са сваке стране чине „сигурну зону“, ограничену црвеном линијом. Изван црвене линије није дозвољено изводити бацања, но ако бацање започне унутар татамија, а бачени такмичар падне унутар сигурне зоне, бацање се сматра ваљаним.

У мечу се може победити:
Бацањем
У партеру
На бодове

Mala galerija:

---

>> Ju-Jutsu <<
Džijudžicu (engl. Jujutsu) - džudžucu, džudžicu, javara itd. (jap. 柔術, nežan način, nežna nauka ili nauka popusta) je japanska borilačka veština i obuhvata u prvom redu borbu bez oružja (udaranje, rvanje) a u daljem korišćenje hladnog oružja. U ranija vremena koristio se od strane japanskih ratnika - samuraja kada bi izgubili oružje. Ubraja se u najstarije japanske borilačke veštine i za jednu od najpoštovanije, a ranije bio je poznat pod nazivom javara. Danas džijudžicu pripada klasičnim japanskim borilačkim veštinama/sportovima kao što su džudo, karate, aikido, kendo.

Po borbenom principu džijudžicu ne koristi sirovu snagu nego gleda da uz određenu tehniku okrene protivničku energiju napada u svoju korist, slično princip u džudou i aikidu. Obuhvata borbu u stojećem položaju i na zemlji, udarce, hvatove, tehnike privođenja, bacanja, poluge, gušenja, odbranu i upotrebu hladnog oružja poput noževa i štapova. Iz džijudžicua su proizašli džudo, aikido, brazilski džijudžicu, a uticao je na razne borilačke veštine kao što su sambo, karate, krav maga, nindžucu i druge.

Džudžucu nije nastao direktno iz japanskog džijudžicua, nego su u njemu kombinovane tehnike iz karate, džudo i aikido. Prema tome upražnjane su tehnike udaraca iz karatea, bacanja i rvanja iz džudoa, i poluge iz aikidoa. 2000. sledila je "reforma", te su dodate tehnike iz ving čuna, brazilskog džijudžicua, samboa, eskrime, kik boksa, tajlandskog boksa itd. Karate, džudo i aikido su ostale osnova džudžucua.

Mala galerija:




NA DONJOJ SLICI U BELIM PANTALONAMA VIDI SE "SLAVKO SHEPOVIC" - Covek koji je prakticno "doneo" Ju jutsu u Nish DOK JE U CRNOM KIMONU MOJ TRENER "MLADEN KRSTIC" - Jedini u Nisu sa najvecim brojem crnih pojasa u vestinama koje sam i nabrojao.

---

I sada, ovako na kraju, ako ste uopste procitali ovaj text Recite sta mislite o ovim vestinama? Zasto Vam se dopadaju a zasto ne?

ISKRENO
nisam prochitala..
jer me ne zanima
iskreno...